Prirodne dragocenosti

Jezero kao prirodna dragocenost
Postoje legende koje kažu da je jezero ostatak Panonskog mora ali da je ono nastalo od suza pastira Pavla koji je tu napasao svoje stado. Jezero je nastalo u pradavna vremena kao izdansko iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Voda se slivala sa okolnog terena ispirajući natrijum hlorid i tako je jezero postalo slano.

Lekovita banja
Još se krajem XVIII veka znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Gradski lekari Subotice su 1837. predložili da se na obali izgradi Kupatilo. Godine 1845. pored Kupališne zgrade, koja se sastojala od nekoliko kabina, izgrađena je gostionica, Donja trščara. To je bio temelj budućeg Kupališta i Banje.

Park
Sa čijom sadnjom se počelo davne 1840. Park se danas prostire na 19 hektara i predstavlja jedinstveni ambijent nastao spojem prirodnih vrednosti i arhitektonskog nasleđa.

Letnja pozornica
Izgrađena od netesanog kamena po projektu subotičkog arhitekte Baltazara Dulića i od 1950. godine je mesto održavanja brojnih koncerata, festivala i predstava.

Velika terasa
Nekadašnji Kur-salon, namerno projektovana tako da se kroz nju mora proći – nikoga ne ostavlja ranodušnim. Bila je čuvena po svojoj monumentalnoj balskoj dvorani. Dve prostrane terase sa pogledom na jezero ipak su srce ovog objekta koji se nakon adaptacije ponovo rađa da bi postao velik i moderan konferencijski centar.

Vaze sa likom vodenog boga
Čuvene plave vaze stigle su na Palić 1910. kao poklon vlasnika pečujske fabrike keramike «Žolnai». Ovakve vaze nekada su krasile i Gradski park u Beču.

Muzički paviljon
Namenjen promenadnim koncertima koji se i danas organizuju radi zabave palićkih gostiju.

Spomen česma
Da li je na spomeniku isklesan lik palićke vile, lepotice rođene iz talasa palićkog jezera – niko ne zna za sigurno ali se zna da su postavljanjem ove česme i svečanim otvaranjem 15. septembra 1912. okončani radovi na obnovi banje Palić.

Spomenik Lajoša Vermeša
Autor spomenika postavljenog 2004. je subotička vajarka Vera Počuča Gabrić. Vermeš, Subotičanin, veleposednik, mecena, sportski zaljubljenik i takmičar je od 1880. do 1914. godine na Paliću je, u duhu olimpizma, organizovao sportske igre okupljajući stotine ondašnjih najboljih sportista iz skoro cele Evrope.

Vodotoranj
Kada je početkom XX veka banja Palić obnavljana, arhitekti novih objekata namenjenih odmoru i uživanaju - zamislili su da u banju Palić stupite kroz svečani ulaz, majstorski izrezbarenu kapiju – Palićki Vodotoranj.

Ženski štrand
Ženski štrand koji je, dok su važile druge društvene norme, sakrivao kupačice od znatiželjnih pogleda - danas mami da zavirite i pogledate ovaj neobičan objekat na vodi.

Bagoljvar
Bagoljvar je jedan od najlepših zgrada na Paliću. Podigao je Lajoš Vermeš, čuveni sportski radnik Subotice, pronalazač i organizator Palićke Olimpijske Igre, sa ciljem da tu smešte one sportiste koji su došli da se takmiče na Paliću.